“Priče o vodenici” kao uvod u Festival horora

UVOD U FESTIVAL SRPSKOG HORORA: U ambijentu prave vodenice, u selu Srndalje nedaleko od Ribarske Banje, na nesvakidašnji način - u Noci srpskog horora - predstavljena knjiga “Priče o vodenici”



Bilo je to pravo veče misterija i srpskog horora. Vrtlog ledene vode i bučno okretanja vodeničkog točka činili su atmosferu prave vodenice u kojoj su, u smiraj letnjeg dana, promivisane “Priče o vodenici”. Svakako, bio je to najbolji mogući dekor za predstavljanje knjige u kojoj je tridesetak autora iz zemlje i sveta ispričalo svoj doživljaj vodenice kao nepresušnog motiva narodnih verovanja, legendi, magijske običajne prakse, pripovedanja.

Konkurs, knjiga i filmski festival
Organizatori – kruševački nedeljnik “Grad”, Specijalna bolnica Ribarska Banja u čijoj se blizini i nalazi skrovita srndaljska vodenica koja je bila domaćin ovog dešavanja, i Internet portal za fantastičnu literaturu “Art-anima” – potrudili su se da promocija ne liči na klasične književne večeri i predstavljanja knjiga. Uz kadrove “Leptirice” (kultni TV horor Đorđa Kadijevića iz 1973. godine) na platnu nasred ledene reke, koju su na čudesan način osvetljavale svuda unaokolo postavljene sveće i fenjeri, počelo je ovo neobično veče srpskog horora, u kome su glumci Kruševačkog pozorišta, ali i deca i meštani, oživeli narodne legende o vampirima i njihovim žrtvama. Kostimirani, uz zastrašujuće vizuelne i tonske efekte, prolazili su rekom, okolnim brdima, kao u nekom filmu koji se odvija uživo, naočigled zbunjene publike koja svakako nije očekivala ovakvu promocije jedne knjige, pa makar i posvećene vodenicama, u narodnoj tradiciji oduvek okruženim tajnovitošću.

Tokom same promocije, domaćini i gosti govorili su o knjizi, vodenicama, lokalnim seoskim misterijama, srpskoj mitologiji, pričale su se priče iz knjige, svirala se i pevala srpska muzika. I sve to u noći nasred planine, u gotovo nestvarnom ambijentu seoske vodenice na Srndaljskoj reci, u selu koje ima samo 17 domaćinstava i nalazi se duboko u nedrima Jastrepca (otuda je ovde odavno prisutna rečenica: “Od Srndalje nema dalje!”)

Knjigu “Priče iz vodenice” čini izbor tridesetak najboljih radova sa godišnjeg konkursa za kratku priču, koji se ovde raspisuje već osmu godinu. Svake godine tema je drugačija – prošle godina bila je to fantastika, ove vodenice, dok će tema narednog biti konkursa biti voda. Dr Branislav Katančević, direktor Specijalne bolnice Ribarska Banja, koji je za svaki slučaj imao u pratnji i autentičnog “antivampir bodigarda” opremljenog krstom, vencem sa belim lukom i glogovim kocem, najavio je da će se ovde organizovati i festival horor filmova. Pa ko voli...

Zašto vodenice?
Na pitanje zašto je tema ovogodišnjeg konkursa i knjige bila baš vodenica, domaćini večeri odgovorili su da je to upravo zbog inspirativne magičnosti ovog prostora, koji je kao takav nepresušni motiv narodnih verovanja, legendi, pripovedanja, pa i umetnickih dela – o vodenicama su pisali Glišić, Veselinović, Andrić, Ćopić, a jednu od najupečatljivihih ekranizovanih adaptacija ovog ambijenta snimio je Đordje Kadijevic, smestajuci u njega i dobro poznat pricu o Savi Savanovicu, najpoznatijem srpskom vampiru (“Leptirica”).
Vodenice, verovatno zahvaljujuci i takvom tretmanu, u svesti i podsvesti srpskog naroda obitavaju kao jedan od snažnih simbola za ono sto na jednoj strani daje život – jer im je zadatak da ukrote nepovredivu snagu vode i žito samelju i pretvore ga u hranu – ali ga na drugoj ugrožava i čak oduzima – za šta su zadužene tajanstvene, mračne, zle sile – vampiri, vodenjaci, rusalke, pa i sami djavoli. Vodenica je, tako, vremenom stekla status demonološkog izuma i arhetipa tajnovitog, misterioznog, jezovitog sveta, oko kojeg je bogata narodna masta dalje stvarala priče i mitove.

I mnogo godina posle Glišica i Save Savanovica, ostao je u narodnoj svesti trag tog tajnovitog doba i mističnog prostora vodenice, što su potvrdili autori priča u predstavljenoj knjizi. Oni su, štaviše, pokazali da i u današnjem svetu kompjutera i visoke tehnologije, ipak još uvek ima mesta i za ovaj paralelni, izmaštani svet.
Pobednici ovogodišnjeg konkursa za priču su, dodajmo na kraju i to, Adam Gez iz Rumenke za kratku i Slobodan Škerović za dužu pisanu formu. Osim njihovih i još tridesetak radova, knjigu ispunjavaju i, posebno za ovu priliku urađene, ilustracije Gorana Ćeličanina, čiji su sjajno odrađeni crteži i sami – baš kao i vodenice - na razmeđu dva sveta, od kojih izgleda da ni jedan ne poznajemo dovoljo dobro...

U potrazu za blagom
U blizini Srndalja je mesto zvano Burdelji gde još postoje tragovi iskopavanja tragača za blagom, koji su ovde doskora stizali. Pre nekih dvadesetak godina nekima se i posrećilo jer su pronašli i u inostranstvu unovčili pronadjene vredne novčiće iz vremena Rimskog carstva, a priča se i da je osamdesetih ovde pronadjen pun ćup blaga. Oni koji su do njega došli, brzo su i bez galame napustili ovaj kraj...

Srndaljski megaliti
Legende kažu da su ovde, u srednjem veku, često dolazili u lov na srne. Navodno je time bio fasciniran i sam knez Lazar. Po domu srna se selo zvalo Srn dol. Kao Srndalje se prvi put pominje u Defteru iz sredine 15. veka, iz vremena vladavine Mehmeda II.
Medjutim, na osnovu arheoloških ostataka pronadjenih u kompletnom kraju, može se reći da se ovde živelo i mnogo ranije. U “Starinaru” Živka Petrovića iz 1922. saznajemo da “ogromne stene koje su postojale pored korita Srndaljske reke u samom selu Srndalju, na kojima su se zapažale razne linije i figure, ukazuju da su to verovatno megaliti, preistorijski nadgrobni spomenici”. Isti autor je u prošlom veku došao i do saznanja da u selima oko Ribarske Banje ima više napuštenih grobalja medju kojima su neka preistorijske starosti.
I u jednom broju “Pravde” od 1. avgusta 1932. godine pronašli smo tekst o “zanimljivom i značajnom jednom preistorijskom spomeniku na vrhu Srndaljske klisure – to je džinovski grob sa ogromnim spomenikom od grubo isklesanog kamena. Postoji verovatnoća da je ovaj spomenik preistorijska tvorevina, jedinstvena i izvanredno intresantna, najverovatnije iz kamenog doba”.