Ako je odgovor potvrdan, niste jedini - rezultati istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji pokazuju da je za trećinu ispitanika svet postao "zastrašujuće mesto", a u proteklih petnaestak godina broj ljudi koji pate od anksioznih poremećaja uvećao se za čak 800 hiljada.
Endru Mekalok, izvršni direktor britanske Fondacije za mentalno zdravlje, ukazuje na tri razloga koji utiču na porast broja zabrinutih:
"Jedan razlog su izveštaji koji se svakdnevno mogu naći u medijima, a drugi stanje u društvu - odnosno njegova fragmentacija, i sve veća otuđenost ljudi. Treći razlog je povećana svest o rizicima. Ljudi nekada s pravom, a nekad ne, spoljni svet sve više vide kao potencijalnu opasnost", kaže on.
A kako to mediji utiču na povećane anksioznosti u društvu ? Bina Kadnola, psihoterapeut, za BBC kaže:
"To je delimično posledica poruka koje nam upućuju ne samo vlade, nego i nevladine organizacije i razne lobističke grupe. Predvidjanja vezana za klimatske promene i životnu sredinu rađaju strah od skorog smaka sveta. Raširen je i strah od terorizma, podstaknut posterima kojima su oblepljeni naši gradovi, kao i sveprisutnim bezbednosne kamere. Sve to stvara klimu straha u društvu", navodi ona.
Profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu, Ej Si Grejling, pomalo je iznenađen rezultatima ovog istraživanja jer, kako kaže, za tako veliki rast anksioznosti, po njegovim rečima, nema objektivnog razloga:
"Ako sadašnje vreme uporedimo sa prošlim - sa periodom posle dva svetska rata, ili još dalje, sa 18 i 19. vekom - tada je bilo daleko više razloga za brigu - da pomenem samo da su radna mesta bila krajnje nesigurna, a zdravstvena zaštita nepostojeća."
Blagostanje krivac za neuroze
"Društvo blagostanja" je, na neki način, krivac za takve neuroze, smatra profesor Grejling:
"Vratio bih se na kraj četrdesetih godina prošlog veka, kada je u Britaniji uvedena univerzalna zdravstvena zaštita - u godinama koje su usledile dramatično je porastao broj građana koji su se obraćali lekaru, iz prostog razloga što im je to postalo dostupno. Vremenom prag tolerancije podnošljivih fizičkih i psihičkih poremećaja značajno je spušten, i time se delimično može objasniti i današnji trend porasta anksioznosti u Britaniji."
Tu je još, dodaje sagovornik BBC-ja, otuđenje u velikim urbanim centrima, ali pre svega su tu mediji - a posebno televizija, koja je u stalnom traganju za dramatičnim vestima:
" Svakog dana dešava se milion dobrih, utešnih, konstruktivnih stvari, ali o njima se ne izveštava. Ljudi su iz časa u čas bombardovani lošim vestima, i to menja njihovu percepciju sveta. To, naravno, ne znači, da nema nikakvih razloga za brigu - recesija je itekako realna, stvarne su i terorističke pretnje, ali treba ipak zadržati osećaj za meru", kaže Grejling.
A kako naći ravnotežu? Da li da se svi bacimo na psihoterapiju ili jogu?
"Joga je svakako dobra, ali nije rešenje za ovaj problem. Mislim da bi bilo dobro da se svi setimo kako su živeli naši roditelji i roditelji naših roditelja - život je tada bio mnogo teži, opasniji i neizvesniji. Trebalo bi u stvari da budemo jako zadovoljni", ocenjuje na kraju razgovora za BBC profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu Ej Si Grejling.
Нема коментара:
Постави коментар